Osnove uspešnog baštovanja

Bavljenje baštovanjem zahteva strpljenje i znanje. Ključni faktori uspeha su kvalitetna zemlja, pravilan izbor mesta za sadnju i redovna nega. Mnogi početnici prave grešku ne obraćajući pažnju na "dobrosusedske odnose" biljaka - neke kulture se međusobno podržavaju, dok druge negativno utiču na rast.

Pravilna rotacija useva

Važno je menjati mestu gde se određene biljke sadive iz godine u godinu. Na primer, krompir i paradajz ne treba uzastopno saditi na istom mestu jer će rod biti sve manji. Jagode se preporučuje presađivati na novo mesto svake 2-3 godine.

Kombinacije biljaka koje se međusobno podržavaju

• Paradajz i bosiljak - Bosiljak daje poseban šmek paradajzu i odbija lisne vaši
• Luk i šargarepa - Šargarepa svojim mirisom odbija muvu luka, dok luk štiti šargarepu
• Grašak i peršun - Peršun daje bolji okus grašku, dok grašak štiti peršun od sunca
• Kupus i kadifica - Kadifa vrši biološku dezinfekciju zemljišta i štiti kupus

Kako boriti protiv štetočina prirodnim metodama

Umesto hemijskih preparata, mnogi iskusni baštovani koriste prirodne metode:

Kopriva kao univerzalni prirodni preparat

Čaj od koprive se priprema tako što se sveža kopriva potopi u vodu i ostavi da odstoji 5 dana. Ovim rastvorom se zalivaju biljke jednom nedeljno. Kopriva štiti od nametnika, daje biljkama hranu i jača im imunitet.

Pepeo protiv rovaca i drugih štetočina

Pepeo od drveta (ne uglja) je izuzetno efikasan protiv rovaca. Posipa se u leje pre sadnje luka ili oko biljaka koje štiti. Takođe odlično deluje i protiv puževa.

Soda bikarbona protiv biljnih vaši

Rastvor od 4-5 kašika sode bikarbone na 5 litara voda može efikasno suzbiti napad vaši na biljkama. Prskati listove povremeno.

Najčešći izazovi u baštovanju i rešenja

Propadanje rasada

Ako se rasada povija i suši, najčešći uzrok je previše vode ili loša zemlja. Rešenje je presađivanje u svežu zemlju i smanjenje zalivanja. Paradajz voli vlažnu ali ne i previše mokru zemlju.

Napad smrdibuba

Ove zelene štetočine mogu uništiti čitave useve. Prirodni način borbe je prskanje rastvorom od ljute paprike (100g naseckane paprike u 1l vode, kuhati 1 sat, ostaviti 2 dana, razblažiti 100ml tečnosti u 10l vode).

Zaštita od mraza

Kod naglih padova temperature, biljke se mogu zaštititi paljenjem mokre piljevine koja stvara dimni omotač, postavljanjem folije ili kartonskih kutija preko biljaka, ili prskanjem antifrizom za biljke.

Posebni saveti za pojedine kulture

Jagode

Redovito pleviti jer ne podnose korov. Zalivati svakih 7 dana, ali paziti da se pre zalivanja ocedi voda. Presađivati na novo mesto svake 2-3 godine za bolji rod. Stare biljke treba ukloniti, a mlade lozice ostaviti.

Paradajz

Voli sunce ali ne direktno podnevano. Za bolji rod, jednom nedeljno zalivati čajem od koprive. Potrebno je zakidati vrhove nakon što biljka razvije 4-6 cvetnih stapki i uklanjati donje listove i zaperke.

Krompir

Može se saditi u jesen u plastenike za raniji rod. Duboko oranje u jesen pomaže u borbi protiv štetočina. Za zaštitu od zlatica koristiti bordojsku mešavinu (plavi kamen i kreč).

Špargla

Zahteva strpljenje - bere se tek treće godine nakon sadnje. Voli peskovito zemljište i plitko okopavanje. Može se gajiti zajedno sa drugim povrćem dok ne naraste.

Koraci za uspešno uzgajanje u saksijama

Za terasno baštovanje idealne su:

• Čeri paradajz (minimalno 30cm duboke saksije)
• Začinsko bilje (bosiljak, peršun, mirođija)
• Ljute papričice
• Salate i rikula

Kod uzgoja u saksijama je bitno osigurati dobru drenažu i redovno ali umereno zalivanje. Koristiti kvalitetnu zemlju sa dodatkom komposta.

Zaključak

Organsko baštovanje zahteva posvećenost ali donosi ogromno zadovoljstvo. Ključ uspeha je u pravilnoj kombinaciji biljaka, prirodnoj zaštiti od štetočina i bolesti te redovnoj nezi. Počnite malo, isprobavajte razne tehnike i uživajte u plodovima svog rada!